Bio sam dečak sa loptom, pa sam postao mladić sa perom, a onda i čovek sa pečatom. Ima snova koji se nisu ostvarili (profesionalna sportska karijera), ali i nekih koji jesu (nominacija za NIN-ovu nagradu 2014. za svoj prvi roman), dok želju da imam svoj privatni biznis i prepoznatljiv brend i dan danas živim (Ćao Šećeru). Bilo je raznih lutanja i traženja (živeo sam kao beskućnik u Italiji u periodu od 40 dana), a onda je došla ludačka avantura (Camino de Santiago, najduža pešačka tura u Evropi 800km) i na kraju pronalaženje sebe i zaokruživanje svoj priče kroz projekte: www.stefanlalic.com i @nefilozofiraj. To su moj um i duša.

Rekao bih još mnogo stvari o sebi, kao na primer to da volim da kuvam, planinarim i igram asocijacije (iako nisam sjajan u tome), ipak, ono što radim mnogo bolje priča priču o meni no što sam ja rečima sposoban da je ispričam, iako sam pisac, pesnik i kopirajter. Jebiga, više verujem u egzekuciju nego u ideje...