Da li cigarete mogu biti zdrave? Da li Coca
Cola stvarno može da te učini srećnim? Da li Merix zaista skida sve fleke? Da
li ti kao muškarac znaš zašto Jelen pivo? I da li stvarno Stanija daje svima
petkom? Odgovor je nedvosmisleno potvrdan – „da“.
U Fromovoj knjizi koju trenutno čitam „Bekstvo od Slobode“ napisanoj davne 1941.
Erih piše sledeće: ...“Savremena reklama je drugačija; ne obraća se razumu
već emocijama; poput svake druge hipnotične sugestije, pokušava na objekte da
utiče emotivno, a zatim da ih navede da se potčine intelektualno. Takav tip
reklame se trudi da zadivi kupca na razne načine: beskrajnim ponavljanjem iste
formule; uticajem autotitarivnog lika poznate dame ili čuvenog boksera koji
puše određenu vrstu cigareta; privlačeći kupca i, u isto vreme, slabeći njegove
kritičke sposobnosti upotrebom seksipila neke lepe devojke; zastrašujući ga
pričama o telesnim mirisima i halitozi ili podstiču sanjarenje o tome da će mu
se život promeniti ako kupi određenu košulju ili sapun.“
Iz napisanog vrlo lako možemo zaključiti
vrlo tužnu istinu – iako se svet oko nas promenio u svakom smislu, odnosno mi
smo ga promenili, da ne kažem, unapredili, mi se kao ljudi unapredili nismo ni
malo ili bar ne u ovom, marketinškom smislu.
A potvrdan odgovor na sva pitanja iz prvog paragrafa nisam dao ja, da ne bude
zabune, dali su nam ga oni koji su takve reklame kreirali, odnosno oni koji su
za xy nekog resursa (to u nekim slučajevima čak i nije novac, već je neka
kompenzacija) pristali da budu deo određene propagande.
Ok, lako je pričati o drugima, u tom sportu smo kao narod najbolji, zato ću
dati primer koji se meni nedavno desio, kada mi je Gojko, popularan lerdi iz
kraja, koji je čuo da „znam marketing“ ponudio da brendiram i izreklamiram
njegovo belo. Kaže biću plaćen i po poslu i po učinku, a ako fakat zavrtim
priču imaću i equity – san svakog marketara ikad.
Odgovornosti mene kao influensera
Zašto ne polazim od nalogodavca (prava reč) već
od influensera? Odgovor je jednostavan, zato što bez onih koji će pristati da
saviju kičmu, figurativno govoreći, nema ni onih koji žele da se drugi saviju.
Zapravo ima ih, ali u tom slučaju nemaju moć, iako imaju resurse. Da
konkretizujem, kao što je Đole Balašević govorio, nije problem u onima koji
vladaju, već u nama, kojima je tako lako vladati....
Ne želeći da umanjim Gojkovu odgovornost u celoj ovoj priči, ipak je on taj
„drogaš“, koji je doneo drogu u naš kraj i grad, ja sam svestan toga da bez
mene i meni sličnih, on neće imati toliko prodaja i uticaja kao što će imati uz
moju pomoć. Tako da pitanje koje se ovde nameće nije, kako mnogi misle, koliko
nula u redu mogu da saviju moje moralno načelo (bejbi samo tu novčanicu zalepi
mi na čelo), već kakve će posledice imati moj pristanak i uticaj na celu ovu
priču, odnosno na broj onih koji će konzumirati određenu uslugu ili proizvod, i
na njih sada, odnosno na njihov život u budućnosti.
Čekaj, čekaj b'ate, a šta ako ja reklamiram Zarinu belu košulju za poster u
37ici, zar treba i ja da (s)nosim toliku odgovornost? I „da“ i „ne“, je moj
odgovor. Ako veruješ u sve što Zara priča, ili bilo koja druga kompanija, i na
plemenitoj skali vaše težine su približne ili jednake, što da ne. Takođe, ako
veruješ u to da za tu košulju ne znaju mnogi (što je i ideja influence
marketinga – boost brand/product awarenessa, koji će posledično uticati na
prodaju), i umnogome bi određenim osobama olakšala stvari (što je ideja promocije
kao takve – da se ponudi adekvatno rešenje nekog problema ili na neki način
obogati život ljudi kojima je taj proizvod namenjen; u suptonom je ovo
marketinška aktivnost koja ima za cilj akumulaciju kapitala za osobu ili fond
koji se nalaze na Kanarskim ostrvima a za koje ti nikad nisi i nećeš čuti)
primer: bila bi odlično rešenje kao košulja za svadbe, pa bi mnogi muškarci,
nesrećni kada je veština dobre kupovine u pitanju, uštedeli određeno vreme
tražeći one modele koji najbolje stoje, šta god to značilo. U tom slučaju,
tvoje sudelovanje bi, bar po mom mišljenju, bilo opravdano. U suprotnom, sedi
brate da podelimo muku...
Gojko mi nudi 1.000e samo da se slikam sa kesicom belog na kojoj piše
„Gojkovo“. Šta brate, realno, ionako se svi već drogiraju. Šta ću ja sad tu da
promenim? Ko sam ja da menjam stvari? Realno, sve će ostati isto. E, a plus mi
daje procenat od svake prodaje. Bukvalno ću na story da šibam fotke, kao što
njegovi šibaju njegovu robu... A ako mu razradim biznis, daće mi čak i 5%
ukupne bruto prodaje. A ja ostajem čist k'o suza.
Da li su stvari zaista ovakve? Naravno da nisu. Zašto? Jer i meni neko veruje.
Možda ne svi koji me prate, možda ne ni 10% njih, možda samo nekolicina, njih
par, Nikola, Tanja i Slađa. E, i možda neko od njih troje, možda samo jedna
osoba, recimo Tanja, nije psihički dobro, ne danas, ljudi smo, svima se dešava.
Sada sledi jačina posta na delu. Sa jedne strane moj šaljiv i lukavo napisan
post o tome kako belo bre daje snagu, možeš više da postigneš, više da uradiš, maltene
zaustavlja vreme, magija bre (mudro bih ja to upakovao, kao... pogodili ste,
kao Gojko svoju robu) će potencijalno, značajno uticati na prodaju, jer će
stari đankoši čuti sa par strana da je onaj dečko izreklamirao „Gojkovo“ i da
je vazda nahvalio čistinu, naglasio da je organic, itd itd, pa što ne bi
probali i zamenili svog lerdija nekim drugim bar na dan. Ipak ne možeš jesti
pasulj sedam dana, ova izreka za mnoge ima drugu značenje, u odnosu na ono na
koje smo navikli. S druge strane, one negativne, Tanja inače ne komzumira teške
droge, i nije ni planirala. Ali moral joj je sada poljuljan, usled talasa u
psihičkoj regiji, volja je oslabljena i njoj treba neki boost da je vrati na
pravi put. Obično je to ljubav, porodična, partnerska ili prijateljska, ili
neka dobra knjiga, crna čokolada, ali niti joj se biva sa nekim, za čitanje
nema koncentracije a toliko je nervozna da joj se ništa ne jede. Vidi Stefana,
koji ima neki kredbilitet, ipak dečko radi i neke kul stvari, kako priča o
belom opušteno i najnormalnije. U Tanjinoj glavi, mali ljudi koji tamo žive a
koji su zaduženi da drže konce ispravnosti ili preciznije, ljubavi prema sebi,
polako popuštaju. I njima treba snage, ljubavi, dobrog osećaja. A šta može da
oslobodi tu dobro poznatu hemiju, koja je već tu, u nama, samo je treba
osloboditi? Belo! Tačan odgovor. Iako zapravo nije pomišljala na to, ili jeste,
ali se nikada nije i ne bi usudila, Tanja poseže za telefonom i putem svog
instagram naloga tanja_4321 naučuje jedan paketić na kućnu adresu. Tanja uzima
paketić, i tada ona prestaje da biva ona „nisam nikad“ osoba, i neki konci su
već trajno pokidani. Nećemo da nastavljamo priču do u nedogled, ali jasno vam
je da bih jednim svojim postom potecnijalno ocrnio Tanjin i život Tanjine
porodice.
I, da odgovorimo na pitanje – kakva je odgovornost mene kao influensera?
Velika. Nebitno šta je proizvod, nebitno koja je kompanija, ja podržavanjem te
usluge ili proizvode i ljudima sugerišem da su bezbedni za korišćenje.
Zato ako kažem nešto od sledećeg, treba lično i odgovorno (a ovo valjda znači da sam spreman da odgovaram) da stojim iza toga: Da donosi sreću, sigurno i 100%; Da je taj proizvod ubedljivo najbolji; Da ta usluga sigurno rešava taj i taj problem, ili nešto već četvrto. A kako to mogu da učinim ako nisam sve detaljno istažio? Ako i sam te proizvode ili uslugu nisam koristio, i to u više navrata, kako bih bio siguran u efekat i kako bih posledice doživeo na svojoj koži? Odgovor je jednostavan, i ponovo nedvosmislen – „nikako“. Zato influenseri, ovu reč koristim bez želje da ikoga uvredim, jer se i influesnom možemo baviti mudro, odgovorno pa čak i plemenito, da li koristite proizvode i usluge koje reklamirate, i da li su vam oni zaista pomogli, učinili vas srećnim i de facto rešili vaše probleme?
Gojkova odgovornost i njegova želja za influence kampanjom
Zašto brendovi uopšte rade influnce? Zato
što radi, najjednostavniji odgovor. Ja i dalje mislim da je influence najbolja
strategija za brand/product awareness, pogotovo što se usput štipne malo
kredibiliteta od svake osobe sa kojom se sarađuje. Dakle, Gojkova želja uopšte
nije pogrešna, da uz pomoć drugih ljudi, svom proizvodu donese određenu pažnju
i potencijalno unapredi prodaju.
Međutim, kakva je njegova odgovornost u tom smislu? Glupo je uopšte i govoriti
o tome, jer je sam primer koji sam dao previše brutalan. On je naravno
izmišljen, ali mnogi primeri, koji mogu doneti korisnicima slične negativne
posledice nisu, pogledajte opet primere iz prvog paragrafa. Pored njih, namerno
nisam naveo kockarnice, jer mislim da one zahtevaju posebnu pažnju. Kako imam
drugaricu koja je doktorka u Drajzerovoj, mogu verno da prenesem njene reči da
je kocka najteži porok od svih. A kad gledate reklame, ispada kao da nam
prodaju odmor na Maldivima, a ne da nas vuku za uvo da idemo i sve stavimo na
crno. Zašto crno? Pa ako promašiš da ti bar nešto u životu bude crveno, da to
je stara kockarska fora. Ja to vrlo dobro znam, jer sam u mlađim danima u tim
ustanovama provodio određeno vreme. Srećom, po mene se sve dobro završilo, ali
znam mnogo njih koji se vrlo verovatno nikada iščupati neće.
Dakle, Gojkova odgovornost bi po mom mišljenju trebala da bude zakonski
sankcionisana. I bila bi, srećom. Ali na nesreću, ostale, navedene stvati nisu,
i ne znam kojom forom mogu da se reklamiraju na sva vrata. Međutim, kad je svet
u kom živimo toliko izopačen, ne moramo i mi da ga podržavamo, jer upravo zbog
naše podrške on je postao ovakav kakav je danas. Zato pre nego što se sledeći
put požalimo na nešto, zapitajmo se koliko smo mi doprineli tome, sigurno će se
nešto pojaviti.
Piščeve reči
Ideja posta je jednostavna – da se skrene pažnja onima koji nude influence
usluge, ali i da se kaže javnosti, odnosno jakim brendovima, da ima i nas koji
obraćamo pažnju, i koji svoje ciljeve uzalud mogu provlačiti kroz raznorazne
Instagram filtere, mi ćemo i dalje videti njihovu suštinu i nameru. Ali da ne
završim na ovaj fiktivan način, širokim mislima i rečima, reći ću samo da ako
želimo čist grad, treba poći prvo od svog dvorišta. Nažalost Gojko, ništa od
naše saradnje...
Gojko, kao i njegova ponuda ne postoje. Oni su samo faktor priče koji sam
kreirao kako bih potrebu da promenimo svoje metode i percepcije marketinga
učinio urgentnijom.
