REKLAMOM SE REKLAMIRA! O čemu oglašivači moraju da vode računa kada je televizijska reklama u pitanju? Moj predlog za reklame za deterdžente -praškove!

Monday, January 4, 2016

Iz sažaljenja prema jadnim deterdžentima i praškovima, koji nikako nisu zaslužili nesretne reklame koje ih (bar kod nas) promovišu, odlučio sam da ponudim svoje rešenje i na taj način im pružim ruku spasa kako bismo zajedničkim snagama probali da osvestimo ljude koji uporno ’’guraju’’ , na recimo, već viđenu stranu.


Osim što igraju na efekat beline koji je već viđen milion puta i dobro je poznat svima, a koji je sigurno manje efikasno od, na primer, igranje na strah majke od nedovoljno kvalitetnog deterdženta koji može da izazove alergiju na koži njenog deteta (što se meni ponekad dogodi), reklame koje prave niti su smešne, niti tužne, niti izazivaju u nama bilo šta pozitivno, ili bilo šta uopšte, osim dosade i...dosade.

S obzirom na empatiju koja je, niotkud pozvana, postala jedna od glavnih crta mog karaktera, osetio sam se dužnim da dam neka svoja rešenja. Pa...izvolite.

IGRAJTE NA OSMEH!

Da li poznajete nekoga ko ne voli da se smeje? Ovo je moj prvi predlog – igrajte na smešnu reklamu. Evo kako sam ja to zamislio...

Ono što mi je odmah palo na pamet kada sam počeo da pišem i razmišljam o ovom blogu, jeste reklama u kojoj bi sredovečan čovek krenuo kući sa posla, uobičajena situacija, sve je normalno na prvi pogled, sve je super, opuštena atmosfera...ali odjednom taj čovek, naš glavni lik (nazvaćemo ga Marko), počinje da se grči, jer mu se ide u toalet. Marko sada vozi brže, jer žuri kući, međutim, zaustavlja ga milicija, i u svoj toj konfuziji i neverici šta mu se događa, on popušta...

Sledeća scena - Marko je u prodavnici i kupuje TAJ prašak. Hoda usporeno, ne miriše prijatno i svi ga čudno gledaju. U sledećoj sceni u kojoj se pojavljuje ispred ulaznih vrata, stidljivo zvoni svojoj ženi, koja mu ih otvara. Marko se smeje iz neprijatnosti, žena ga čudno gleda, a u pozadini se čuje: Da i vas i sve vaše probleme, opere kod vaše žene...npr. Merix

Da je ova reklama malo bolje usmerenija ka ciljnoj grupi i da ne dovodi taj brend u opasnost – svesno ili nesvesno povezivanje sa gađenjem, bila bi zaista efikasna... Ovako ne znam da li se vredi kockati sa njom, iz tog razloga dajem dva primera koja se mogu odmah iskoristiti, a koja bi sigurno donela neki efikasan rezultat.

ONI KOJI TO ŽELE MOGU DA IGRAJU NA STRAH!

Lično ne volim ovaj model reklamiranja, jer mislim da postoje isto tako efikasni modeli, koji pritom neće nikoga uplašiti, a koji mogu biti zanimljivi i poučni (stori telling), ali ga ne sabotiram, jer ukoliko određeni proizvod koji se reklamira na ovaj način može da stane iza reči pomoću kojih se promoviše i reklamira onda u tom slučaju ovaj model može da bude čak i pozitivan, jer postoji šansa da ’’natera’’ i pomogne nekim klijentima koji u suprotnom možda nikada ne bi došli u dodir sa tim proizvodom. U suprotnom, ukoliko je to samo marketinška ’’fora’’, ovakvo reklamiranje nije samo neetično, već je i neefikasno.

Konkretno reklama koja bi igrala na strah, u ovom slučaju, mogla bi da bude iskomunicirana sa neke medicinske strane i ispraćena nekim istraživanjima, ili jednostavno, što je najefikasnije u ovom slučaju, pitanje – Da li Vaše dete boluje od alergije? Danas svi bolujemo od neke alergije, i skoro svaka majka će se fokusirati na ovu reklamu, u kojoj kasnije može biti objašnjeno da loš kvalitet nekog deterdženta može izazvati ozbiljne posledice kod neke dece. Brzo, konkretno, jasno i efikasno.

IGRAJTE NA STORI TELLING!


Kao jedan od najpopularnijih vidova advertajzinga danas, stori telling ostavlja ubedljivo najjači utisak na gledaoce, jer je u ovom slučaju njegova pažnja sa proizvoda ili usluge preusmerena na priču koja uglavnom donosi jaka osećanja sa sobom, a čija pouka se jednači sa suštinom tog proizvoda ili usluge.

Stori telling, odnosno naša reklama za prašak ili deterdžent će u ovom slučaju bi mogla da govori o tome kakav je ranije u ljudskoj istoriji bio položaj žena, a kakav je sada. Tu može da se prikaže starinski, ručni način pranja odeće, zatim rad po kući… sve ono što bi jasno opisalo ženu kao radnika koji radi bez prestanka. Zatim se odatle vuče paralela na današnju ženu koja je u izvanrednom stanju – doterana, obučena, koja odlazi na posao u firmi u kojoj ima važnu poziciju i u kojoj dobija poštovanje, ženu koja je u najmanju ruku ravnopravna sa današnjim muškarcem. Ta ista žena se vraća sa posla, i sada nasmejana, uzima deterdžent u ruke i pali mašinu. U pozadini se čuje – Iskoristite potencijal vašeg vremena – Tide(na primer) Ova reklama bi ukazivala na promene jedne kulture koja na neki modifikovani način opstaje i danas.

Takođe, na ovaj način bi se odalo priznanje današnjim ženama koje se odlično nose sa prevelikim teretom koji im se, nekako, kroz istoriju, nametnuo i ova reklama bila bi nešto najmanje što možemo za njih da učinimo.

Eto, dao sam svoj doprinos i više me neće gristi savest kada ponovo budem ugledao neku od dosadnih reklama za deterdžent ili prašak koje se vrte na televiziji, a koje više ni ciljnoj grupi nisu zanimljive.