TERET ISKRENOSTI

Friday, October 30, 2015


Nekad sam bio čovek koji srcem pokušava da zgrabi svoju dušu kao što ljudi rukom hvataju muvu, pa je zgrabe i stegnu u svoju šaku, dovoljno jako da budu sigurni da joj neće dozvoliti da pobegne. Bilo mi je potrebno da čujem telo i dušu kako se spajaju u jedno, pa da mogu sebi da šapnem:’’ovo sam ja’’. Od silnih ljudi čije sam živote živeo, zaboravio sam ko sam, ako sam uopšte to ikada i znao. Imam taj problem da u svemu vidim sebe i sve sam mi ja, osim onoga što drugi kažu da nisam i ne smem biti, osim onoga što nije prihvatljivo, a ja znam – i to sam.



Ja nekako volim ljude, ne znam zašto, valjda sam i takav, i svima dam najbolju verziju sebe, najbolju za njih, a ja se kasnije opet vratim nekom drugom sebi, istrošenom i zapitanom, i zadovoljavam se ostacima ličnosti koje sam zadržao za sebe, koji nisu tu zato što sam ih sačuvao, već zato što ih drugi nisu uzeli, nisu im bili potrebni. Mislim da ne umem da se štedim, i ako znam da moja duša nije bunar, već da i ona ima svoju dušu, osetljivost i potrebe, ali opet nastavljam po starom.

Možda se tako ponašam baš zato što se nisam pronašao u ulozi nesrećnog i nervoznog čoveka, jer da jesam, kazao bih sebi – e ovo sam, i zauvek bih takav bio. Više mi prijaju sreća i osmeh, mada ni za to nemam uvek snage, ja umem biti srećan, a da se ni malo ne smejem. I tako, bez lica, uloge i oblika, koračam, ponekad previše sigurno, ponekad ni malo, ulicama kojim prolaze jasno određeni ljudi koji imaju neke druge probleme. Vreme prolazi, dok se mi navikavamo jedni na druge.

A sada, sada je sve drugačije. Sada je vetar moja duša, a zemlja je moje telo. Shvatio sam da sam celina jedne mnogo veće celine i da je transformacija moja uloga. Njom sam blagosloven i ona mi omogućava da vidim sreću na tako mnogo načina i da živim tako mnogo života. Lažem, ovo je bio jedan od onih trenutaka u kojima sam svemoguć, sad sam opet onaj stari, onaj koji ne zna ko je, ali zna šta i ko nije. Teši me stara poznata činjenica – nemam pritiska da nešto moram i da sam nešto određeno, a bole me oči sveta koje me ponekad gledaju, a ne znaju šta vide, ni šta da očekuju.

Sve je lepše kad si jači. Kad imaš samopoštovanje ne treba ti više ništa, ali teško je kad si iskren, tada su ti svi bolji od tebe, jer o njima znaš tako malo, samo ono najbolje, a o sebi sve!