NASMEJTE SE! (ŠALJIV TEKST PISAN ZA TARZANIJU)

Monday, July 27, 2015

DAJTE NARODU HLEBA I IGARA! ILI SAMO IGARA!

- Brate šta ti misliš o letovanju u Srbiji?


- Ma koja Srbija bura, bio sam u trećem osnovne u Soko banji na rekreativnoj i od tada nisam poželeo da se zadržim na jednom mestu u našoj zemlji duže od dva sata. Srećom, imao sam dobru učiteljicu i to drkanje na nju je jedina lepa uspomena koju nosim sa sobom. Kakvu je bulju imala bruka, e, bruka. Bivša gimnastičarka.

- Daj ne seri. Možda je Vučić u pravu, jer će se na taj način napuniti kasa državnog budžeta, a i naša zemlja je lepa. Ne znam šta da radimo, mada cele godine živim za tih deset dana u Herceg Novom. Hrčka sam bacio na atkinsovu dijetu kako bih uštedeo 15e svakog drugog meseca da imam da platim ležaljku i suncobran. Ubilo nas sunce prošle godine.

 - A gde bi letovo u Srbiji keve ti? Na Beogradskoj planini Zlatibor? Bolje onda da letuješ na Vračaru iste ćeš ljude da gledaš, isti ti je kurac, samo nema jezera. Ma koji bre turizam u Srbiji, nemoj da me zajebavaš.

- Ali s druge strane, sa tim parama koje bi inače potrošili na moru kao paradajz turisti, mogli bi da se kurčimo ovde po Srbiji kolko oćeš. Bili bi bogovi u Aranđelovcu. Možda to nije loša ideja. Šta ti misliš?

- Brate, ja ne volim paradajz. I koji će mi Aranđelovac u životu. Šta kenjaš sada, jebala te politika, lepo smo se dogovorili sa Maretom da nam njegova ujna iz Bosne čija sestra ima poluapartman u Herceg Novom, koji je na brdu tri kilometra iznad autoputa iznajmi prostor za 7e po čoveku. Znaš kol’ko riba ima dole, si lud?! Znaš da nisam karao ništa osim one lutke na naduvavanje od kad me je Marija ostavila pre dve godine.

- Znam brate, i meni se ide do jaja. Ni ja nisam imao ribu kilo vremena, ni ne drkam više u poslednje vreme, ne znam koji mi je, nemam želju, ali volim našu zemlju brate. Ne znam na koji drugi način da joj doprinesem i onda sam razmislio o Vučićevom predlogu.

- Brate jebeš našu zemlju, šta nam je Srbija pružila u životu? Dobre pičke koje gledamo gradom? Pa kako da im priđem kad imam žuljeve na rukama od držanja za šipku iz 50-ice, jer nema nikad da se sedne, jebeni autobusi. A ljudima po kraju pričam da sam krenuo u teretanu i da ne nosim rukavice, šatro šmekerišem se. Kao kafići, kafane, ludnica, izlazim već treći put u košulji sa velike mature, sva sreća nisam se mnogo ugojio od tada. Pijemo ovde kod tebe pre nego što izađemo rakiju koja ti je ostala još od dedine sahrane. Da čovek nije umro išli bi strejt u grad. Daj nemoj da me zajebavaš, jel to Srbija? Znaš bre kako ljudi žive po svetu. Eno ga Mare otišao u Nemačku. Živi u Minhenu, pere mrtve ljude, ima 2 glave po čoveku, jel si normalan?!

- Šta kaže kako mu je na poslu?

- Ma mir i tišia. Bole ga kurac. Noću izlazi, kurčenje, jebe start lete. - Starlete se kaže burazeru.

- Ma isto sranje, pun mi ih je više. A na biro kad zovem kao da zovem familiju iz Krupnja. Prvo se ispričamo pola sata, poželimo jedno drugom sve najbolje, i tek onda pitam da li ima posla u mojoj struci.

- A koja je tvoja struka? Ti nisi završio srednju tebra.

- Završio sam. Sredio mi Mile da platim četvrtu godinu. Dobio sam diplomu, eno je kući stoji zavijena kao babini rendgenski snimci pluća kad ih dobije sa VMA. Sad sam diplomirani oružar. I šta ja sad treba da čekam da počne rat da bih se zaposlio? Ma daj bre, kažem ti ja - jebeš Srbiju. Ova zemlja nam ništa nije pružila.

 - Možda si u pravu. Milica, sestrina koleginica sa faksa je diplomirala na FON-u i čak ni ona ne može da nađe posao već tri godine. I master je završila sa prosekom 9.9. Sedi kod kuće devojka, drma je depra, ubija je. Nudio sam joj da dune pre neki dan, al kao neće, nije u tom fazonu. Valjda je i dalje drži nada da će se nešto promeniti. Samo da se ne kaje kasnije što nije duvala kad je mogla. - Haha, pa poduvaće nekom drugom.

- Haha, ne seri, dobra je Milica. Nego jebi ga, ubija je sve ovo. Ponekad pomislim kao da smo prevareni. Nekako, čini mi se da nam je život prikazan drugačije i sad kad smo provalili trik moramo da živimo sa tom sranje istinom koju smo provalili.

- To ti je Srbija burazeru – mnogo obećanja, a malo bilo čega. Nego koliko je sati? - 9:00h, što? Imaš obaveze? Haha. - Jbt opet smo zaboli do jutra. idem gajbi da kuntam. E, pa mladi igraju sada sa Brazilom finale svetskog prvenstva. Prebaci na prvi na sekund. - Jao dooooo jajaaaaaaaaaa. Trpaaaaj Braziiiiiiiil. Tako je momci!!!!!

- Jebi crnkinjeeeee!!! - Srbijaaaaaaa!!!

- Srbija.... Najbolji smo. - Ma nas nema nigde bre, najjači smo.

- Kako sam ponosan što sam Srbin burazeru! Baš je lepo biti Srbin danas!!!

- I ja sam brate! I ja sam!